Privreda u Srbiji električnu energiju plaća 120 evra po megavat-satu (to je posledica važeće uredbe Vlade Republike Srbije, a ta cena važi do 30. Aprila.), što je znatno skuplje nego što su trenutne cene na tržištu. Vršilac dužnosti generalnog direktora Elektroprivrede Srbije Dušan Živković rekao je da se cena struje za domaćinstva neće povećavati, dok će za privredu biti i niža od maja.
EPS je formirao trenutno važeću cenu od 120 evra po megavatu, kada su ugovori za prodaju električne energije u unapred određenom trenutku u budućnosti bili skuplji za oko deset evra po megavatu, tako da je jasno da je EPS pratio tržišna očekivanja. Međutim, Evropa je iskusila drugu zaredom veoma blagu zimu, sa temperaturama koje su bile oko 10 stepeni niže od tridesetogodišnjih proseka.
Time je značajno smanjena potrošnja gasa i evropska skladišta gasa su imala najviše nivoe popunjenosti u poslednjih pet godina. To je dovelo do niže cene gasa, a sa cenom gasa pala i cene električne energije (cena struje direktno zavisi od cene gasa na evropskim berzama) i tako je došlo do značajne razlike između tržišne i EPS-ove cene.
Kada se govori o potencijalnom smanjenju cene struje za važno je postići balans između pružanja olakšica potrošačima, privredi, pre svega industriji i očuvanja stabilnosti energetskog sektora kako bi se osiguralo održivo i efikasno snabdevanje električnom energijom u Srbiji. Na osnovu prošlogodišnjih poskupljenja električne energije u Srbiji, postoji argumentacija za smanjenje cene električne energije za privredu kako bi se podržao ekonomski rast i konkurentnost preduzeća. Drugo je pitanje da li je vlast grešila u ranijem period, prvo kada je dugo držala cenu struje na nižim nivoima a onda u samo godinu dana donela odluke o drastičnom poskupljenju. Naravno, nadležni svoje odluke uvek mogu da brane eneretskom krizom, berzanskom fluktuacijom cena.
Odluke o cenama električne energije obično se donose na osnovu analize ekonomskih faktora, potreba potrošača, troškova proizvodnje i distribucije energije, kao i političkih ciljeva. Važno je da odluke o cenama energije budu transparentne i zasnovane na ekonomskim i stručnim argumentima, bez obzira na političke okolnosti. Ipak, postoji sumnja u političke motive iza najavljenih smanjenja cena struje.
Smanjenje cene električne energije može imati pozitivan uticaj na potrošače, posebno na proizvodnju i preduzeća, pružajući im mogućnost da smanje svoje mesečne troškove i povećaju svoju kupovnu moć, te konkurentnost na tržištu. Ovo bi moglo doprineti poboljšanju standarda života i podsticanju ekonomskog rasta kroz veću potrošnju i investicije.
Međutim, pre donošenja odluke o smanjenju cene električne energije za privredu, potrebno je pažljivo analizirati sve relevantne faktore. To uključuje troškove proizvodnje i distribucije električne energije, kao i uticaj na prihode elektroprivrede i održivost energetskog sektora. Takođe je važno razmotriti kako bi smanjenje cena moglo uticati na investicije u energetsku efikasnost i održive izvore energije.
Ako bi zdravo za gotovo uzeli izveštaje EPS-a o rekordnim prihodima, reklo bi se da je to moguće i čak poželjno. Ipak, stručna javnost je upoznata da je ta rekordna dobit pre svega ostvarena u “prvom polugodištu” kada je na čelu EPS-a bio smenjeni direktor Miroslav Tomašević, koji je na depoima ostavio velike količine uglja, te pune akumulacije jezera, koje će kasnije omogućiti neuobičajenu veliku proizvodnju električne energije iz hidroelektrana. Izuzetno povoljna hidrologija u 2023. proizvodno je vaskrsla EPS. Zbog toga prošle godine naša država (EPS) skoro uopšte nije uvozila struju, već je izvesne količine čak i izvezla. Pri tome proizvodnja u hidrocentralama ima ubedljivo najniže troškove eksploatacije, jer je trošak proizvodnje svakog kilovata u hidroelektranama višestruko manji od troškova proizvodnje u termoelektranama. Drugi razlog velikog profita EPS-a je lako merljiv i svodi se na veliko poskupljenje struje za potrošače i naknada koju plaćaju i stanovništvo i privreda za obnovljive izvore energije.
Konačna odluka o smanjenju cene električne energije za privredu trebala bi biti doneta na osnovu sveobuhvatne analize i uzimajući u obzir dugoročne posledice. Potrebno je da građani i privreda prežive ali i EPS da preživi. Važno je postići ravnotežu između podrške privredi i održavanja stabilnosti energetskog sektora.
Miloš Zdravković
P.S.
Osim nove cene ostaje i pitanje trajanja tih novih ugovora i da li će oni važiti do kraja 2024. ili će ipak biti kraći, na primer do početka grejne sezone 2024/2025. Jer niko ne može da predvidi u ovom trenutku kakva će biti sledeća zima, a tržište je još uvek nestabilno i sklono poremećajima, a izbori će se završiti.
Miloš Zdravković 